Садржај
Већина људи, чак и они који не познају поезију, могу да препознају риму када је чују или прочитају. Иако је то веома познат концепт, постоје многе технике римовања које песници користе да би променили своје методе и звукове. Приликом писања песме може бити корисно имати знање о овим методама.
Савршена рима или сугласник
Савршена рима, која се назива и рима сугласник, настаје када завршетак двију ријечи савршено одговара звуку. Неке врло типичне пуне риме су "истините" и "јаке" или "боје" и "љубави". Они су скоро одмах препознатљиви за ухо и веома су чести у поезији, посебно у онима који користе традиционалне метрике.
Несавршене или несавршене риме
Несавршене риме, које се називају и тоантима, значе да користе коначне звукове који не представљају савршене риме, али чији звукови личе на звучност претходне речи. Примери су речи као што су "Стар" и "Цандле" или "море" и "До". Обратите пажњу на то да постоји реминисценција, упркос мало другачијим самогласним и сагласним звуковима. Песникиња Емили Дицкинсон била је позната по томе што је користила ову врсту риме.
Претпостављајући риму
Асонантне риме представљају исте звукове самогласника, али различите консонантне звукове у завршницама речи. На пример, "топлина" и "укус" имају исти звук, али различите консонанте у последњем слогу речи. Претпостављајући да су риме сличне несавршеним јер нису потпуне риме.
Привидне риме
Рима очигледне, назване ортографске риме, укључују речи које имају визуелно сличне завршетке, али не нужно исту сонорност. Речи које сачињавају риму завршавају се истим словима, али њихове разлике у изговору их не чине потпуним римама.