Садржај
Титрација је поступак којим се одређује концентрација течности, обично киселине или базе. Током титрације супстанца познате концентрације додаје се оној чија концентрација није позната, све док број молекула реактаната не буде једнак. Пошто се пХ мења током киселинско-базне титрације, могуће је графички приказати варијацију пХ у односу на „познату“ додану количину. Из овог графикона је могуће израчунати Ка, која је константа дисоцијације киселине. ПКа је негативни логаритам Ка и погоднији је начин да се изрази ова константа, јер је Ка обично врло мала.
Корак 1
Унесите податке о титрацији на графикон, на папир или у Екцел. ПХ мора бити и оса, а титрант (реагенс познате концентрације) мора бити на к оси. Ако се графикон ради ручно, потрудите се да будете што прецизнији. Спојите тачке да бисте добили С криву уместо да креирате погодније линије.
Корак 2
Наћи тачку еквиваленције, пХ при којем је број реактивних молекула киселине и базе потпуно исти. Током титрације вероватно је коришћен обојени индикатор и ови подаци су већ добијени. Тачка еквиваленције је уједно и најстрма тачка на титрационој кривој.
3. корак
Одредити пКа као пХ вредност еквивалентну половини тачке еквиваленције. Ову вредност је могуће оправдати јер су у средини ове тачке концентрације протонираних и депротонираних супстанци, непознате, једнаке једна другој. Израз равнотеже за непознату концентрацију био би Ка = [непознато -]. [Х3О ++] / [непознато Х], а пошто је непозната концентрација Х једнака [непознато-], ова једначина се може преписати као Ка = [ Х3О +]. Узмите логаритам са обе стране, помножите их са -1 и једначина постаје пКа = пХ.