Садржај
Којот и вук су чланови породице Цанидае и врсте Цанис, али имају много више разлика него сличности. Којоти су се развијали у бројкама и популација је расла, док су вукови били ловљени и готово нестајали. Сада се сматра угроженом врстом.
Величина
Којот је у просеку дугачак од њушке до краја сирупа 0,90 до 1,20 м. Ово је знатно мало у поређењу са сивим вуком који достиже скоро 1,82 м дужине. Којот је такође тањи од сивог вука.
Црте лица
Кад су мали, којот и вук су прилично сличне величине, међутим којот се разликује по зашиљеној њушци. Вучја њушка има квадратнији облик на врху. Друга разлика су уши: уши којота су зашиљене, а вукове заобљеније.
Становништво и породична јединица
Популација којота је много већа од популације вука. Којоти се обично окупљају у паровима, иако се повремено формирају мала чопора. У Северној Америци вук је врста заштићена законом. Чопори се обично формирају од четири до седам удова, обично их чине алфа мужјак и женка и потомци разних трудноћа. За неколико тренутака, потчињени вукови ће се придружити групи. У Сједињеним Државама популација вукова је око 20.000 животиња. Ова цифра је у супротности са бројем легално ловљених којота, који премашује 400.000 животињских граница.
Станиште и прехрана
Којоти се налазе у готово свим државама САД-а и Канаде, док вукови постоје само у Канади и у десетак америчких држава. Готово изумрли црвени вук налази се само у држави Северна Каролина. Вукови су срамежљива створења која избегавају контакт са људима, али се могу видети којоти како трче по путевима, јуре животиње у двориштима или лутају голф теренима. Постали су свеједе животиње, једући све што је на располагању, попут воћа, поврћа, смећа, а када не, трулежи животињских трупова. Вук је заузврат месождер предатор животиња, попут јелена, лоса, бизона и лоса. Када су услови тешки, вук може ловити мање животиње, попут глодара или, понекад, медведа.