Садржај
Реализам и идеализам су две конкурентске филозофије на пољу образовања. Враћајући се у античку Грчку, ове теорије су утицале на филозофију образовања до данас.
Идеализам
Идеализам је школа образовне мисли коју је промовисао Платон 400. пне., Сматрао је да људи могу напредовати изнутра, исправљајући своје мисли и откривајући знање од рођења. Идеализам се фокусира на расуђивање и начин на који човек може да изнесе знање из себе. По његовом мишљењу, свет постоји само у умовима људи и та крајња истина лежи у доследности идеја. Стога, што савршеније постају наше идеје, то боље можемо служити свету. У идеализму Иммануела Канта свет постоји, али наш ум је одвојен од њега.
Реализам
Реализам је школа образовне мисли коју је промовисао Платонов ученик Аристотел. Ова школа тврди да је једина стварност материјални свет, да је проучавање спољног света једини поуздан начин за проналажење истине; свет је објективна појава којих се наш ум мора придржавати. Све више и више знања стичемо правилним проучавањем света. У реализму је особа празна посуда знања, а то може доћи само изван бића, посматрањем. Ова филозофија је била мајка научне методе, истражног система заснованог на објективним чињеницама.
Различите методе
Идеализам тежи постизању дефинитивне стварности логиком и интроспекцијом. Платон је изјавио да се појединци рађају са великим знањем, које може изаћи на видело проучавањем идеја и сократском методом, низом питања која ученика воде ка већем знању. На пример, у Платоновом дијалогу „Мено“, Сократ помаже дечаку робу да открије унутрашње знање математике без икаквих претходних студија. Дакле, сваки ученик је подједнако способан да продре у унутрашње ресурсе знања и мудрости. С друге стране, реализам има за циљ да ученике упути као да су празне посуде знања. Било која практична метода је прикладна, укључујући технологију. Ова филозофија такође прихвата научно тестирање ученика како би их сврстали у одговарајуће разреде.
Филозофија и учитељ
Реализам и идеализам су у основи супротна гледишта и филозофија наставника биће очигледна у учионици. На пример, идеалиста ће чезнути за улогом посредника, водећи ученике ка истини. Ученици ће моћи да траже истину самостално, слободно размишљајући, под пажљивим вођством наставника. Као посредник, наставник неће преузети улогу апсолутног ауторитета, већ ће бити љубазан водич за ученика. Реалиста ће, пак, имати за циљ да студентима усади знање споља у. Овај наставник ће покушати да примени научни метод хипотеза и пажљиво проучава употребу чистог логичког разума, какав се налази у идеалистичком образовању. Реализам има везе са бихевиоризмом, који је систем учења кроз казну и награду. Ослањајући се само на информације из спољног света, Реализам не узима у обзир оригинално размишљање ученика. Тада ће се на наставника гледати као на највиши ауторитет, на фигуру на коју ученици треба да одговоре, а не као водич који се може преиспитивати.