Садржај
- Повећавање економских дефицита у САД
- Оутсоурцинг и пад америчке производње
- Потиснуте зараде, губици у наплати пореза и смањење синдиката
- Амбијентална деградација
НАФТА је Северноамерички споразум о слободној трговини, трилатерални економски блок између Сједињених Америчких Држава, Канаде и Мексика. НАФТА уклања неколико уобичајених међународних препрека трговини, попут царина, квота и увозних субвенција. Ово је имало значајан утицај на амерички економски пејзаж - нису сви позитивни. Коначно, питање шта су „недостаци“ НАФТА-е зависи од онога ко пита, али неке последице уговора и даље изгледају очигледно неповољне.
Повећавање економских дефицита у САД
НАФТА је довела до тога да се трговина између три земље чланице више него удвостручила. Међутим, с обзиром на релативне економске разлике између Сједињених Држава и њихова два суседа, смањење економских баријера довело је до већих економских дефицита. Дефицит у односу на Канаду био је 45 милијарди Р $, 2009. године, током пада глобалне економске кризе. Пре тога, био је 157 милијарди Р $ у 2008. години, 138 милијарди Р $ у 2007. и 146 милијарди Р 2006. У Мексику је економски дефицит био Р $ 98 милијарди у 2009, 131 милијарда РВ у 2008, 151 милијарда америчких долара у 2007. и 131 милијарду у 2006. години. Ови подаци јасно показују неуравнотежени однос.
Оутсоурцинг и пад америчке производње
Једна од највећих структурних слабости било ког споразума о слободној трговини је чињеница да великим производним компанијама дају добар разлог, профит, да своје пословање преселе у земљу по јефтинијим трошковима радне снаге и сировина.
Према извештају из 2010. који је за Конгрес припремио Заједнички економски комитет, производни рад у Сједињеним Државама смањио се за готово 50% од 2000. године, упркос повећању националног становништва. НАФТА је ступила на снагу 1994. Питање које је тачно улоге имала у пропадању америчких производних радних места и даље је контроверзно, али чињенице показују да су губици радних места у производњи били минимализовани током година процвата деценије 1990-их, НАФТА се поклопила са невиђеним губицима посла када се суочила са рецесијом 2001. и 2008. године.
Ако ништа друго, НАФТА је у најмању руку била неефикасна у заштити америчких произвођача од неповољне економске климе и можда је допринела његовом паду. Међутим, с обзиром на то да је релативно мали број ових послова препуштен изравно Канади или Мексику, директна одговорност НАФТА-е је нужно ограничена.
Потиснуте зараде, губици у наплати пореза и смањење синдиката
Да би Сједињене Државе биле конкурентне у оквиру зоне слободне трговине НАФТА, многе америчке компаније су драматично смањиле потрошњу. То се може учинити на неколико начина, на пример појефтињењем производа.
Међутим, озбиљнији су поступци које компаније предузимају ради смањења трошкова рада и смањења пореских обавеза. То раде тако што преузимају производе са индустријског севера, где је радна снага високо квалификована, а синдикати јаки, и премештају их у јужне или источне источне државе, где конзервативне економске политике омогућавају компанијама да послују много јефтиније.Двадесет и две државе имају законе о раду који показују практичне последице сузбијања зарада. Поред тога, ове државе имају тенденцију да имају ниже порезе и често нуде издашне подстицаје великим компанијама да се тамо настане.
Последице нижих зарада за раднике и смањене наплате пореза за владе су смањење материјалног квалитета животних стопа мерено индивидуалном економском снагом, државним социјалним службама и инфраструктуром. Опет, директна одговорност НАФТА-е за ово понашање „трке до дна“ је ограничена, али постаје јаснија у широком контексту пракси слободне трговине уопште.
Амбијентална деградација
Премештањем производње изван Сједињених Држава, компаније могу да искористе лабавије законе о заштити животне средине - посебно у Мексику, где је заинтересована НАФТА. Иста производња, прерађена на јефтинији и прљави начин, нужно ће резултирати лошим еколошким последицама, како на регионалном плану, у смислу загађења и уништавања екосистема, тако и на глобалном нивоу, као што је смањење ресурса поред повећања емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште.