Садржај
Већина људи зна да се фотосинтеза одвија у лишћу биљака. Међутим, биљка заправо користи низ специјализованих структура које спроводе хемијске реакције неопходне за претварање сунчеве енергије у енергетске молекуле који се могу користити. Поред светлости, биљкама је потребан и угљен-диоксид, апсорбован малим порама лишћа, да би спровео почетне реакције.
Најважнији део фотосинтезе јавља се у хлоропластима. Ове мале фотосинтетске биљке присутне у лишћу чувају хлорофил, зелени пигмент који се излучује у мембранама хлоропласта. Хлорофил апсорбује широк спектар светлосног спектра, дајући биљкама што више енергије. Примарни део светлосног спектра који хлорофил не апсорбује је зелен, што објашњава зашто лишће има различите нијансе зелене. Ови зелени хлоропласти остају унутар листа. Површина на коју се може додирнути је епидерма и штити све метаболичке процесе који се дешавају у листу.
Хлоропласти
Тилацоидес
Хлоропласти се састоје од низа дискова који се називају тилакоиди, а који су један на другом да би формирали структуре познате као гранум. Управо у тим структурама долази до стварања хлорофила и тамо где се светлост претвара у хемијску енергију, која се користи за даље процесе. Све ово се дешава готово искључиво у лишћу, са врло мало биљака које производе хлорофил у другим структурама.
Реакције у мраку
Друга фаза фотосинтезе позната је као мрачна реакција, јер јој није потребна сунчева светлост. Ова реакција уклања атоме из хемијске енергије створене у тилакоидима и претвара их у једноставне шећере које биљка може користити или складиштити, у зависности од потребе за енергијом. Ова реакција се одвија у другом делу хлоропласта који се назива строма. У ретким приликама одређене биљке, посебно оне које живе у пустињи, складиште угљен-диоксид или друге компоненте неопходне за фотосинтезу у другим одељцима својих структура. То им омогућава да изводе различите фазе фотосинтезе, чак и када нису у стању да отворе поре како би упиле елементе ваздуха или примиле енергију од сунца.