Садржај
ВикиЛеакс транзициона организација је направила историју објављивањем хиљада тајних докумената о акционим стратегијама, дипломатским разговорима и војном планирању од стране разних влада, посебно америчких и британских. Командован од стране активисте Јулиана Ассангеа, ВикиЛеакс се специјализовао за цурење такозваних каблова, односно прелазак тајних дипломатских комуникација између владиних агенција или званичника. Информације које је ваш сајт процурио су добиле огромне реперкусије јер су објављене од највећих светских новина. Погледајте највећа открића која је направила организација.
Активиста Јулиан Ассанге је један од лидера организације ВикиЛеакс (Петер Мацдиармид / Гетти Имагес / Гетти Имагес)
Шпијунажа у УН-у
Међу највећим контроверзама које је ВикиЛеакс процурио је откривање шпијунирања чланова Уједињених нација. ВикиЛеакс је пресрео документ који је наводно издао амерички државни секретар Хилари Клинтон. У њој, Хиллари тражи прикупљање биографских и биометријских информација од важних званичника УН-а. Информације се крећу од података о кредитним картицама, лозинки и декодера који се користе у рачунарским мрежама, па чак и ДНК узорака и отисака прстију. Међу шпијунима су и високи званичници УН-а, укључујући команданте мировних снага и војне заповједнике.
Сједињене Државе би биле иза шпијунаже у УН-у (Цомстоцк / Стоцкбите / Гетти Имагес)Напад на Иран
Још једно велико откриће које је срамотило Сједињене Државе и њихове савезнике био је притисак који су неке арапске земље вршиле у Вашингтону на Американце да нападну Иран, а амерички арапски савезници попут Саудијске Арабије и Бахреина захтијевали би од америчке владе да нападне Ирану да једном заувијек уништи нуклеарни програм земље. Извештај датиран 2008. године односи се на званични састанак између амбасадора Саудијске Арабије и америчког генерала Дејвида Петреуса, у којем би саудијски лидер желио да САД "пресијеку главу змије" (Иран). Постоје записи о истом захтјеву лидера земаља као што су Израел и Јордан.
Председник Обама би био под притиском да нападне Иран (Освојите МцНамее / Гетти Имагес / Гетти Имагес)
Криза у Пакистану
Као стратешка земља у јужној Азији, Пакистан је стална брига Сједињених Држава, према документима које је објавио ВикиЛеакс. Дипломатски каблови су показали да је америчка влада била узнемирена због могућих радиоактивних материјала на пакистанским нуклеарним електранама који би се могли користити у терористичким нападима. Документи показују да су Сједињене Државе покушале уклонити обогаћени ураниј из Пакистана. Пакистанска влада је 2009. године у другој дипломатској ноти објављеној од стране ВикиЛеакса навела да ће на било који начин одбити посјету америчких стручњака за атомску енергију у земљи.
Забринути због нуклеарног оружја, САД и Пакистан су доживјели кризу 2009. године (Дигитал Висион./Пхотодисц/Гетти Имагес)Цибернетиц Инфилтратион
Документи ВикиЛеакса открили су да је кинеска влада у великој мери у стању да користи технике инфилтрације и сајбер саботаже. Према документима који су процурили, кинеска влада је од 2002. године ангажовала мрежу хакера и стручњака за дигиталну сигурност. Ова група је добила приступ компјутерској мрежи личности као што су Далај Лама и западне компаније као што је Гоогле. У јануару 2010, Гоогле је известио о низу сајбер напада који наводно долазе из Кине. То је открио још један дипломатски кабал који је ВикиЛеакс процурио, у којем је америчка амбасада у Пекингу обавијештена да ће Кина бити иза напада.
Кина стоји иза цибер напада, кажу у Викилеаксу (Гоодсхоот / Гоодсхоот / Гетти Имагес)
Америка шпијунира Бразил
Недавно се развио дипломатски скандал између Бразила и Сједињених Држава након што су објављени подаци да је америчка влада шпијунирала бразилске компаније и лидере, укључујући предсједника Дилму Роуссефф. Документи су, подржани од стране ВикиЛеакса, процурили од бившег техничара ЦИА Едварда Сновдена. Оптужен за крађу, шпијунирање и замјену имовине америчке владе, Сновден је био присиљен тражити азил из Русије, гдје је тренутно. Амерички досијеи, класификовани као печат ултра тајни, показују да је НСА шпијунирала милионе е-маилова и позиве у Бразилу.
Подаци доказују да су чак и позиви и е-поруке предсједника Дилме били шпијунирани (Андрев Буртон / Гетти Имагес Невс / Гетти Имагес)