Садржај
Можете видјети објекте када их сунчева свјетлост или други извор удари. Када се то догоди, његове зраке се сакупљају нашим очима и узимају одређене путање.
Људско око (слика анатомије ока Горан Богићевић из Фотолиа.цом)
Цорнеа
Када светлост уђе у око, она прво пролази кроз рожницу, што је заштитни омотач зенице и ириса. Светлост се савија док пролази кроз њу и почиње да формира слику.
Ученик
Светлост тада пролази кроз зеницу, тамни круг у центру ириса, који је обојени део ока. Ученик регулише улаз светлости у унутрашње око и фокусира се на објекте.
Цристал
Светло наставља да путује кроз сочиво ока, што је јасна, флексибилна структура која фокусира слику на мрежњачи. Флексибилан је тако да можете да се фокусирате на слике које су близу или далеко.
Ретина
Светлост и слике се затим фокусирају на ретину, која је слој ћелија осетљивих на светло на задњем делу ока. Ово се ради са два типа фоторецепторских ћелија: конусима и штаповима. Конуси реагују на јаку светлост и боју, а такође преносе јасне слике. Концентрација чуњева је мала на странама ретине и повећава се како се приближава средишту мрежњаче. Шипке су осетљивије на светлост и бројније су од конуса.
Оптички нерв
Слика се затим шаље на оптички нерв на задњем делу ока. Овај нерв прима сигнале из мрежнице и затим их шаље натраг у мозак.