Садржај
Људска потреба за простором за складиштење је стара колико и компјутери који компилирају податке. Уређаји за складиштење података су развијени из разлога нужности и погодности. Напредак ових уређаја је уско повезан са напретком дигиталних и електронских технологија.
Летови
Складиштење података почело је четрдесетих година прошлог века помоћу бушених картица и перфорираних папирних трака. Касније, у истој деценији, дошло је до увођења магнетне меморије, која се састојала од магнетних језгара које су сачувале 1 бит података.
1950 - 1967
Године 1951. покренут је Универзални аутоматски рачунар - први рачунар за складиштење података на магнетној врпци. Први хард диск је изумљен 1961. године, а 1962. године уследила је ласерска диода, што је касније довело до развоја оптичких уређаја за читање. Први преносиви дискови за складиштење дошли су 1963. године. И коначно, 1967. године ИБМ је створио монолитне полуводичке меморијске чипове.
1970 - 1979
Дискета је изумљена око 1970. године. Према веб сајту УСБите.цом, изумљен је 1970. године, али је, према извештају ЦС Екхибитионс, ову технологију креирао Алан Схугарт из ИБМ-а 1971.
Године 1977. Сони, Митсубисхи и Хитацхи су заједно радили на развоју оптичких дигиталних аудио дискова или ДАД-ова. А 1978, Пхиллипс је објавио мању верзију ДАД-а. Из ових изума је развијен савремени ЦД.
1980 - 1998
Почетком 80-тих година лансиран је ЦД и ЦД-РОМ. ИБМ је први хард диск на тржишту купио 1983. године, а почетком 1990-их уведен је редундантни низ јефтиних дискова (РАИД). Чување података на чврстим дисковима је постало стандард. Средином 1990-их развијене су компактне фласх картице и меморијске картице. Године 1998, изум УСБ флеш диска (диск драјвови) отвара читав нови свет опција за складиштење.