Садржај
Личност је оно што одређује особу кроз изражавање емоција, изградњу односа и њихове обрасце понашања. Две теорије о формирању личности развиле су неуролог Сигмунд Фреуд и психолог Царл Рогерс. Фројд и Роџерс су радили на психотерапији, области која се фокусира на промовисање менталног благостања. Рогерс је препознат по свом терапеутском приступу, гдје клијент има директнију улогу у терапији и терапеут сједи у позадини, а Фреуд је најпознатији по свом раду на несвјесном.
Шта гради људску личност?
Сигмунд Фројд је веровао да се људско понашање може разумети кроз проучавање прошлих искустава неке особе - посебно детињства - и како он доживљава ове околности у различитим фазама његовог животног развоја. Ово је познато и као психоаналитичка теорија личности.
Са друге стране, Карл Роџерс је тврдио да се људско понашање може искључиво разумети проучавањем како се особа доживљава интерно. Ово је познато као хуманистичка теорија личности.
Шта дефинише људску природу?
Фројдова теорија каже да ако би била друштвено прихватљива, људи би водили у основи себични, насилни, инцестуозни живот. Тражили би задовољство потпуно и слепо по сваку цену. То је зато што, према Фреуду, људска природа је у основи вођена сексуалним инстинктима.
Рогерсова теорија, иако се слаже да људска природа има тенденцију ка агресији и насиљу, каже да је она вођена инхерентном жељом за самоостварењем, као што је позитивно јачање и унапређење друштва.
Шта утиче на људско понашање?
Фројдова теорија држи да су људска бића потакнута својим несвјесним умовима и стога су у основи ирационална и алогена. Ова теорија каже да је понашање резултат несвјесних инстинката који се не могу контролирати; Њихове манифестације доводе до свакодневног понашања људског бића. Она је под контролом норми друштва.
Рогерсова теорија каже да је људско понашање контролисано рационалношћу и разумом. Такође је контролисана потребом за постигнућем и, када то прекида психосоцијални услов, постаје деструктивно и антисоцијално понашање.
Шта је несвесно?
Фројдова теорија каже да се људска бића покрећу несвјесним умом, гдје су мисли, сјећања и идеје скривене од нечије непосредне пажње. Људи не схватају да имају ове јединице. Ипак, они се манифестују кроз личности. То је, према Фреуду, коријен сваког понашања, осећања, реакција и перцепција. Несвесно надилази когнитивну свест и представља основу свих особина личности.
Рогерсова теорија каже да несвесни ум није део личности, а још мање основа. То је само део процеса, то је оно што ум интерпретира као перцепцију, а не као главни покретач људског понашања.