Садржај
Свим зеленим биљкама је потребно светло да би преживеле. Светлост је основни састојак фотосинтезе, што је хемијски процес који енергију, воду и угљен-диоксид претвара у скроб и глукозу, која храни биљку. Нивои светлости утичу на брзину фотосинтезе и дуги период потпуне таме на крају ће убити зелене биљке.
Занимање
Светлост коју хлорофил апсорбује у лишћу биљке, даје енергију која храни процес фотосинтезе. Фотосинтеза се потпуно зауставља током вишесатног мрака, успорава при слабом осветљењу и убрзава при јаком светлу. Фотосинтеза делује на природној светлости и неким облицима вештачке светлости.
Распоред
Уклањање зелених биљака из извора светлости неће их одмах наштетити или убити. Биљке опстају у ноћној тами, а многе преживе и најкраће и најтамније дане зиме. Удео извора скроба и глукозе створен фотосинтезом биљке складиште и користе током мрака и слабог осветљења. Многе зелене биљке мирују током најкраћих, најмрачнијих дана зиме и на тај начин чувају довољно хране и енергије да им омогуће да преживе до пролећа.
Раст
Биљке смештене у потпуни мрак дужи период престаће да у потпуности расту. Чак и биљка смештена у тло богато храњивим састојцима са пуно воде престаће да расте чим остане без залиха глукозе и скроба. Иако су неопходни за фотосинтезу, хранљиви састојци тла, вода и угљен-диоксид сами не могу одржати биљку. Хемијске реакције које подржавају фотосинтезу јављају се само са енергијом коју пружа светлост.
Смрт
После дужег периода у потпуном мраку, биљка лишена светлости ће увенути и умрети. Без напајања фотосинтезом, аеробно дисање ће престати. Дисање је уско повезано са фотосинтезом, а ово је процес који одржава биљне ћелије у животу и функционишу. Колико времена ће биљка остати жива зависи од врсте биљке. Једногодишње биљке могу угинути у року од 10 дана, док вишегодишње биљке могу трајати недељама, па и месецима без светлости.