Садржај
Монархија и Република су двије врсте федералне владе, и свака укључује три различите подјеле. Монархијске владе су ограничене, уставне или апсолутистичке. Републике су диктатуре, олигархије или демократије. Разлика између монархије и олигархије може се сажети фразом "којом влада једна, а не малобројна влада". Ови облици власти су слични зато што је право на владање наследно: за монархију, право је наслеђено од краљевске породице, док се за олигархију оно добија на основу тога што је део владајуће касти.
Врсте монархија
Иако је монархија врста владе која се обично повезује са Уједињеним Краљевством, постоје и друге монархије. Монарх је особа која насљеђује право да влада нацијом, као што је краљ или краљица. Међутим, обим његове моћи утврђује се врстом монархије која је на снази. Монархије се могу поделити у три врсте: ограничена, уставна и апсолутистичка.
Монархија је ограничена
Ограничена монархија је церемонијалног карактера, будући да је монарх генерално особа која нема довољно моћи да доноси одлуке које утичу на животе људи у земљи. Овај облик владавине и даље постоји углавном због традиције, а не из политичких разлога, као што је монархија у Уједињеном Краљевству.
Уставна монархија
Уставна монархија даје монарху неке ограничене моћи, које су дефинисане уставом нације. Примјер земље којом управља уставна монархија је Шведска.
Абсолутистичка монархија
Апсолутистичка монархија даје сву моћ да влада нацијом монарху. Овај облик владавине је типично репресиван, а субјекти имају мали утицај на поступке владара. Саудијска Арабија је примјер нације којом управља апсолутистичка монархија.
Олигархија
Олигархија је републиканска форма власти, која је, по дефиницији, владавина неколицине. Термин потиче из античких времена, када је грчки филозоф Аристотел користио "олигархију" да означи неправедну владавину неких злих људи. Аристотелов одговор на "олигархију" био је да промовише аристокрацију, односно владу коју су вршили неки од најбољих људи. Друга два типа републичких облика владавине су диктатура, коју влада врши од стране некога ко преузима власт, а не насљеђује га као апсолутистичку монархију и демократију. Право владања у олигархији је наследно, као иу монархији. Међутим, за разлику од монархије, закон се насљеђује због тога што је дио доминантне касти, а не путем породичних линија. Они који су изабрани да владају олигархијом регрутују се из доминантне касти. Јужна Африка под апартхејдом је примјер нације којом управља олигархија: бијелци који су чинили 25 посто становништва земље владали су њиме много десетљећа.